randy-fath-g1yhu1ej-9a-unsplash-min.jpg

Career advancement and demotion in the Serbian police: eligible and ineligible police officers

Miloš Jovanović - Researcher in the Belgrade Centre for Security Policy

Izvor fotografije: Randy Fath / Unsplash

 

 

Uloga Sektora za ljudske resurse Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) je da u policiju zapošljava najbolje kandidate. Takva praksa nije dovoljno zastupljena pošto politički rukovodioci MUP-a i dalje odlučuju ko će biti zaposlen u policiji. Zato je, nažalost, profesionalnost i stručnost zaposlenih u policiji dovedena u pitanje. Zapravo, dešava se narušavanje integriteta policije po hijerarhijskoj stukturi jer se, najpre, po političkoj podobnosti testira ko može biti direktor policije, a takav tretman prolaze i rukovodioci drugih organizacionih jedinica u policiji.

 

Na čelu srpske policije već par meseci nalazi se vršilac dužnosti direktora policije nakon što je Vladimiru Rebiću istekao mandat. Postavljanjem vršioca dužnosti na tu važnu poziciju nastavljena je praksa vedeizacije celokupne državne uprave. Međutim, na taj način održan je kontinuitet, jer je i Vladimir Rebić prvo bio vršilac dužnosti. Takvo angažovanje predstavlja određenu vrstu probnog rada i test podobnosti za direktora policije. Vlada Srbije postavlja direktora policije i zato je upravo politička volja ključni faktor prilikom njegovog imenovanja.

 

Prema tome, način kojim se upravlja ljudskim resursima u srpskoj policiji narušava se njen integritet. Potrebno je da se predstavi kako je to pitanje regulisano relevatnim pravnim okvirom, kao i da li se norme primenjuju u praksi.

 

 

Javni i interni konkursi u policiji

 

Zapošljavanje u policiji se odvija na osnovu javnih ili internih konkursa. Prema Zakonu o policiji (član 135, stav 1 i 2), na osnovu Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, za radna mesta koja nisu popunjena i kadrovskog plana, koji predstavlja interni dokument i donosi ga ministar unutrašnjih poslova, sprovodi se javni konkurs. Javni konkursi se redovno objavljuju na sajtu MUP-a i to su konkursi za uniformisane policajce i druga radna mesta u MUP-u.

 

Za određena radna mesta u policiji sprovode se interni konkursi, koji se neredovno objavljuju. Kako je definisano Zakonom o policiji (član 150, stav 1 i 2), na predlog direktora policije sprovodi se interni konkurs za raspoređivanje i razrešenje rukovodilaca strateškog i visokog nivoa Direkcije policije, a o tom predlogu odlučuje ministar unutrašnjih poslova. Dodatno (član 151, stav 1 i 2), na internom konkursu, na predlog neposrednog rukovodioca direktor policije odlučuje o raspoređivanju i razrešenju rukovodilaca srednjeg i operativnog nivoa. Ministar policije, odnosno direktor policije o tim predlozima odlučuju na osnovu izveštaja i rangiranja kandidata nakon internog konkursa. Pravilnikom o sprovođenju internog konkursa za popunjavanje radnih mesta policijskih službenika u MUP-u detaljno je regulisano kako se interni konkursi realizuju.

 

Opisi poslova, očekivani rezultati rada i kriterijumi za napredovanje policijskih službenika nisu poznati javnosti, jer je Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta označen kao poverljiv dokument. Upravo netransparentnost otvara mogućnosti da se za napredovanje koriste neformalni kriterijumi poput bliskosti sa neposrednim rukovodiocem.

 

Upravljanje ljudskim resursima policije, predloženim nacrtom Zakona o unutrašnjim poslovima, otišlo se korak unazad. Naime, tim nacrtom, koji je ubrzo povučen iz procedure, povećan je broj situacija gde je zapošljavanje u policiji bez konkursa bilo predviđeno kao pravilo. Takvo zakonsko rešenje je ostavljalo dovoljno prostora za moguće zloupotrebe, a sve na štetu kvaliteta policijskog kadra.  

 

 

Upravljanje ljudskim resursima policije u praksi

 

U prethodnom periodu je uspostavljen trend da sa dolaskom novog ministra unutrašnjih poslova dolazi do smene načelnika uprava/policijskih uprava. Kad je Nebojša Stefanović postao ministar unutrašnjih poslova petorica policijskih generala razrešeni su juna 2014. godine, a to se nastavilo i novembra 2020. godine postavljanjem Aleksandra Vulina. U martu i aprilu 2022. godine, za jedan dan, su smenjeni i postavljeni novi načelnici policijske uprave u Vranju i Užicu. To je obavljeno netransparentno, a time je sprečeno da možda bude izabran najbolji kandidat, čime je u startu narušen integritet policije.

 

Primer Dijane Hrkalović, bivše državne sekretarke MUP-a optužene za trgovinu uticajem, koji poslednjih par meseci zaokuplja pažnju javnosti, naglašava značaj pitanja da li se adekvatno i kvalitetno upravlja ljudskim resursima u policiji. Čitava njena policijska karijera obeležena je kontroverzama, počev od toga kako je iz Bezbednosno-informativne agencije počela da radi u MUP-u, gde je njen neformalni uticaj bio veliki. Iako su izveštaji nezavisnih medija pokazivali da postoje indicije da ona sarađuje sa kriminalnim grupama, tek tri godine nakon što je napustila MUP pokrenut je krivični postupak protiv nje zbog trgovine uticajem. S druge strane, intervju Dijane Hrkalović bio je povod za obračun sa bivšim ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem, kog je optužila da je prisluškivao predsednika Srbije i da je štitio klan Veljka Belivuka.

 

Nažalost, i sami pripadnici policije doprinose narušavanju policijskog intergriteta. Naime, u okviru pojedinih policijskih akcija protiv organizovanog kriminala uhapšeni su i policijski inspektori, protiv kojih su pokrenuti krivični postupci. Njihovim navodnim kriminalnim delovanjem je već naneta šteta ugledu policije. Ta šteta će biti još veća ako se sudskom odlukom utvrdi da su zaista bili članovi kriminalnih grupa. Čak su i načelnici uprava/policijskih uprava optuženi da su pomagali Dijani Hrkalović u opstruisanju određenih istraga, ali tek nakon što je ona optužena. Dakle, ovi slučajevi pokazuju da procesuiranje pripadnika policije često direktno zavisi od političke volje i da oni neometano obavljaju policijski posao sve dok se ne steknu politički uslovi za pokretanje postupka protiv njih.

 

Časni policijski inspektori su zbog uspeha u svom radu bili izloženi medijskom, tabloidnom, linču. To su doživeli policijski inspektori koji su otkrili Jovanjicu, verovatno najveću plantažu marihuane u Evropi. Pored toga, bilo je planirano njihovo karijerno degradiranje tokom oktobra 2021. godine koje nije realizovano jer je direktor policije bio na godišnjem odmoru. Slučaj inspektora Dejana Jovića još bolje ilustruje kako tabloidni mehanizam funkcioniše u Srbiji. Najpre je bio predstavljen kao saradnik organizovane kriminalne grupe i protiv njega je tokom 2019. godine pokrenut postupak zbog navodne trgovine uticajem, a glavni cilj je bio da se on ukloni iz istraga u koje je bio uključen. Dok su, nakon njegove smrti tokom 2020. godine, isti tabloidi o njemu izveštavali kao o časnom policajcu. Takav tretman prolaze policajci ako u svom radu otkriju potencijalnu povezanost kriminala i državnog vrha, što ukazuje da policija nije operativno nezavisna.

 

 

Malim koracima ka integritetu policije

 

Zarobljavanjem policije u Srbiji prekinuta je reforma policije i nestali su rezultati tog procesa. Zato su dokumenti, bitni za upravljanje ljudskim resursima u policiji, tajni i interni konkursi se neredovno objavljuju. Prisutno je i političko uplitanje prilikom zapošljavanja i napredovanja/degradiranja u policiji. Takvo stanje, sveukupno, dovodi do urušavanja već narušenog integriteta policije. Neophodno je da MUP objavi dokumente proglašene tajnim i uspostavi praksu redovnog internog oglašavanja.

 

U narednim mesecima ćemo saznati da li će se uticaj politike na rad policije smanjiti. Takođe, saznaćemo da li će proces odrobljavanja policije početi postavljanjem novog direktora policije, koji treba biti izabran na javnom konkursu. Ovo su mali koraci, nedovoljni da srpska policija postane samostalna, ali dovoljni da se krene u tom pravcu.

 

 

 

 

Ostavite komentar:

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga